Prica o Gavranu

Ak' naides na gavrana
Na tvom putu kojih dana
Nemoj ga ti tjerat brate
Dusa mu je puna rana

Pratio je on i mene
Jos iz ranih djecji dana
Na ramenu Bilogorom
S' ravnog polja i sumskih grana

Dusu sam mu ostavio
U kraju moje rodne grude
U gustoj sumi i livadi
U pustom polju ilovace tvrde

U snovima lutam sam
Putevima Bilo Gore
Nekad nam se duse nadu
Zajedno letimo do zore

Bolujemo tesku tugu
Sto dusu i srce trga
On se zavio u crno
I ceka me kod mojeg groba